Putovanje ka samostalnosti: Filipovo prvo samostalno letovanje!
19/05/2025Filip je dečak koji je osetio ukus odrastanja i samostalnosti i njegovo putovanje je kao i svake druge osobe imalo dozu straha i usamljenosti.
Dečaka Filipa su roditelji svake godine, čim bi počeo letnji raspust, vodili na selo kod bake i deke. Tamo je vreme proticalo sporije i mirnije, s mirisom livada, zvukom cvrčaka i beskrajnim pričama koje je deda pričao sedeći na škripavoj stolici na tremu. Filip je voleo selo i svake godine nestrpljivo brojao dane do putovanja. Sam čin odlaska, s torbom punom sendviča i osmeha, bio je za njega pravo uzbuđenje.
PROČITAJTE I: POČINJE NAJLEPŠIH 6 MESECI: Sreća LJUBI ovih 5 znakova od JUNA – sve će im krenuti!
Putovanje je uvek bilo posebno jer su išli vozom. Nije to bio najbrži način da se stigne do sela, ali svakako najlepši. Šuštanje šina, prolazak kroz tunele i nasmejana lica putnika činili su vožnju pravom avanturom. Filip se divio pejzažima koji su promicali kroz prozor, i radoznalo osluškivao šapat vagona koji je odzvanjao kroz čitavu kompoziciju.
Roditelji su uživali gledajući kako Filip iz godine u godinu sve više sazreva. Njegova radoznalost, komentari i pitanja činili su svako putovanje živopisnim i nepredvidivim. Međutim, jedne godine, kada je Filip već bio na pragu tinejdžerskog doba, obratio se roditeljima sa željom koja ih je iznenadila — želeo je da ide sam.
„Odrastao sam,“ rekao je ozbiljno. „Znam gde da siđem, znam red vožnje, znam kako sve funkcioniše. Vreme je da svoje putovanje obavim sam.“
PRIDRUŽITE NAM SE I ZABAVITE SE SA NAMA SVAKOG DANA. KLIKNI >>>OVDE<<<
Roditelji su se pogledali. Majka je odmah htela da odbije, dok je otac mudro ćutao. Nisu bili sigurni da li je Filip zaista spreman, ali su u njegovim očima videli iskru samopouzdanja. Posle mnogo razgovora i dilema, odlučili su da mu ukažu poverenje.
„Dobro, Filipe. Možeš da ideš sam,“ rekla je majka jednog jutra, „ali imaš jedno pravilo — ako se uplašiš, osetiš se usamljeno ili zbunjeno, posegni za ovim.“
U ruku mu je stavila malu, plavu platnenu kesicu. Nije mu dozvolila da je otvori odmah. „Učinićeš to samo ako ti zatreba.“
Filip se složio, spakovao ranac, poneo sendviče i vodu, poljubio roditelje i sa blagom nervozom zakoračio u voz.
U početku je sve bilo poznato. Pronašao je sedište pored prozora, mahnuo kondukteru i posmatrao predele koji su se smenjivali — njive, šume, potoci. Uživao je u slobodi svog prvog samostalnog putovanja. Bio je ponosan, a istovremeno pažljiv.
